Digitalni radni doručak – Poslovno okruženje Srbije – Zašto investirati u Srbiju?

Digitalni radni doručak – Poslovno okruženje Srbije – Zašto investirati u Srbiju?

Digitalni radni doručak na temu „Poslovno okruženje Srbije – Zašto investirati u Srbiju“ organizovan je u saradnji sa Hrvatskim poslovnim klubom i organizacijom BNI Srbija.
Imali smo veliko zadovoljstvo da ugostimo i čujemo tri fantastična predavača sledećim redom:
– gospodin Radoš Gazdić, v.d. direktor Razvojne agencije Srbije (RAS)
– gospodin Đorđe Andrić, rukovodilac Centra za podršku investicijama i javno privatno partnerstvo Privredne komore Srbije
– i gospodin Alexander Samonig, ECOVIS SEE doo, West Balkan Partner.

Događaj su otvorili organizatori – predsednica SPK-a, mag. Danijela Fišakov, predsednica HPK, Marija Radulović i gospodin Vladimir Cerović regionalni direktor BNI i potom prepustili reč panelistima.

Prvi gost, gospodin Radoš Gazdić, rekao je da su kada je reč o stranim investicijama, osim političke i ekonomske stabilnosti koja je dovela do stvaranja dobre poslovne klime, komparativna prednost Srbije i znatno povoljniji operativni i logistički troškovi investiranja. Objasnio je da je sve to omogućilo masovniji dolazak kapitalno i tehnološki intenzivnijih investitora, koji zapošljavaju veći broj ljudi nego ranijih godina.

Takođe je naglasio da se Srbija u regionu sve više pozicionira kao zemlja sa jednostavnijim početkom poslovanja za strane investitore i naveo da u RAS-u svaki investitor dobija svog project menadžera koji ga vodi kroz proces investiranja. Istakao je da nas ka stranim investitorima guraju i različite krize u svetu. Dodao je i da je, pored zemalja EU kao najvećih investitora, poput Nemačke, Francuske i Italije, primetan i trend dolaska investitora sa dalekog istoka, najviše iz Japana i Kine. Kao još jednu pogodnost srpskog tržišta Gazdić je naveo međudržavne ugovore vezane za slobodan protok robe kapitala i ljudi, pogotovo u delu carinskih propisa, sa EU, zemljama Cefte, Efte, Rusijom, Belorusijom, Kazahstanom i Turskom, kao i preferencijalni režim sa SAD, Japanom i Australijom.

Govoreći o kritikama na račun ovih podsticaja, on je izneo podatak da od 225 država članica UN, 195 ima neku vrstu podsticaja za strana ulaganja. „Sve nabrojano, rezultiralo je time da u poslednjih 4-5 godina imamo visok upliv stranih direktnih investicija, između tri i četiri milijarde evra svake godine“, zaključio je Gazdić.

Drugi gost po redu je bio gospodin Đorđe Andrić, rukovodilac Centra za podršku investicijama i javno privatno partnerstvo Privredne komore Srbije, koji je govorio o javno-privatnom partnerstvu kao šansi za investitore. On je podsetio da je Zakon o javno privatnom partnerstvu koji je donet 2011. otvorio mogućnost saradnje javnog i privatnog sektora, te da se sa petnaestak javno-privatnih ugovora na početku sada stiglo do cifre od 90. „Javno-privatno partnerstvo uglavnom koriste lokalne samouprave za finansiranje novog javnog osvetljenja, javni transport i finansiranje javnih garaža, s obzirom da nemaju mogućnost da se same finansiraju veće projekte“, naveo je Andrić.

Kao rukovodilac Centra koji se bavi i investicijama iz dijaspore, Andrić je kazao da je u decembru potpisan dokument kroz koji Komora želi da ponudimo investicione mogućnosti za ulaganje dijaspore u Srbiju, kako bi se ona više vezala za maticu. „Mi jesmo šampioni u privlačenju grinfild investicija u svetu u poslednjih 3 godine, ali, s druge strane, dijaspora više šalje sredstava u Srbiju nego što dobijamo od stranih investicija i zato je važno vezati dijasporu i omogućiti joj da investira“, rekao je Andrić.

Govoreći iz ugla slovenačkih i hrvatskih investitora u Srbiji, Alexander Samonig, ECOVIS SEE doo, West Balkan Partner, pohvalio je poreske stope u Srbiji koje su, kako je rekao, vrlo atraktivne i dvostruko niže od onih u Nemačkoj na primer, kao i promene u računovodstvu vezane za dostavljanje statističkih bilansa i digitalni sertifikat.

S druge strane, kako je rekao anti-money laundering pravilo pravi velike troškove investitorima, koji nekada idu i preko 5.000 EUR i blokiraju poslovanje. „Mučna tema je i povraćaj PDV-a. To u Srbiji kao da nije moje pravo nego se moram boriti za to, a sam povraćaj potraje i 3-5 godina, što nije dobro za poslovanje“, naveo je Samonig.

Kao još jedan problem on je istakao i obavezu plaćanja poreza i doprinosa za direktora prilkom osnivanja firme, što je kako je rekao, ranije bilo rešeno tako što direktor i osnivač nisu bili ista osoba, kao i Zakon o poreklu imovine koji nalaže poresku kontrolu ukoliko se imovina u roku od tri godine uveća za više od 150.000 EUR preko zvanične zarade.

Nakon njihovih izlaganja usledilo je mnoštvo pitanja i kvalitetnih odgovora od preko 40 učesnika iz pet zemlja regiona.